Klinika za vaskularnu hirurgiju – II hirurška klinika

Pregled i rukovodstvo

Rukovodilac Klinike
Prof. dr Marko Dragaš

Pomoćnik rukovodioca
Prof. dr Nikola Ilić

Glavna sestra:
VMS Marija Mihajlović
tel. + 381 11 366 3261; 066 830 1447

Tehnički sekretar:
Slađana Vuković
tel. +381 11 366 3091

Ambulantno-polikliničko odelјenje sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku: 
Načelnik: Asist. dr Ivan Tomić
tel. +381 11 366 3090
Glavna sestra: VMS Anita Budalić
tel. +381 11 366 3090

Odelјenje za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala):
Načelnik: Doc. dr Vladimir Cvetić
tel. +381 11 366 3680
Glavni tehničar: Spec. struk. med. radiolog Mirjana Čović
tel. +381 11 366 3680

Prvo kliničko odelјenje:
Načelnik: Prof. dr Marko Dragaš
tel. +381 11 3065-176
Glavna sestra: VMS Marija Mihajlović
tel. + 381 11 366 3261; 066 830 1447

Drugo kliničko odelјenje:
Načelnik: Prof. dr Miroslav Marković
tel. +381 11 366 3126
Glavna sestra: VMS Katarina Jovičić
tel. + 381 11 366 3261; 066 830 1447

Odelјenje poluintenzivne nege:
Načelnik: Prof. dr Nikola Ilić
tel. +381 11 366 3946
Glavna sestra: VMS Snežana Pirgić
tel. +381 11 366 3946

Odelјenje poluintenzivne nege – Odelјenje za lečenje infekcija:
Načelnik: Doc. dr Andreja Dimić
Glavna sestra: VMS Dragana Mitrevski

Odelјenje intenzivne nege: 
Načelnik: Prof. dr Slobodan Cvetković
tel. +381 11 366 3007
Glavna sestra: VMS Mirjana Banović
tel. +381 11 366 3007

Odelјenje operacionog bloka:
Načelnik: Prof. dr Igor Končar
tel. +381 11 362 8784
Glavna sestra: VMS Vesna Vojvodić
tel. +381 11 366 3252

Odelјenje anesteziologije sa reanimatologijom:
Načelnik: Dr Bilјana Kukić
Glavna sestra: VMS Jelena Kraćun
tel. +381 11 366 32 50

Odsek za transfuzionu medicinu:
Načelnik: Dr Nebojša Savić
tel. +381 11 366 3698
Glavna sestra: viši transf. tehn. Davor Vitić
tel. +381 11 366 3698

AMBULANTA 

Radno vreme od 8:00h do 13:30h
Dežurni hirurg u UC UKCS 24h (Pregledi u Opštoj hirurškoj ambulanti 10).

PONEDELJAK

Prof. dr Slobodan Cvetković
Prof. dr Miroslav Marković
Asist. dr Ivan Tomić
Asist. dr Petar Zlatanović

UTORAK
Prof. dr Igor Končar
Asist. dr Perica Mutavdžić
Dr Aleksandra Dragaš

SREDA

Prof. dr Marko Dragaš
Asist. dr Miloš Sladojević
Dr Anica Ilić

ČETVRTAK
Prof. dr Nikola Ilić
Dr Ilija Kuzmanović
Dr Aleksandar Mitrović

PETAK
Doc. dr Andreja Dimić
Dr Nenad Jakovljević
Dr Mihailo Mićić
Asist. dr Stefan Dučić

Zakazivanje pregleda

Prvi pregled u Ambulanti vaskularne hirurgije Poliklinike UKCS zakazuje izabrani lekar matičnog Doma zdravlja preko IZIS sistema. Slobodne termine za naredni mesec dajemo 06. u tekućem mesecu. Izabrani lekar ima mogućnost upućivanja pacijenta prioritetnim uputom (ako dijagnoza to podržava). Važnost takvog uputa je 24 sata.

Kontrolne preglede u okviru šest meseci (dok je uput važeći) zakazuje vaskularni hirurg koji je obavio prethodni pregled.

Sva obaveštenja vezana za Vaskularnu ambulantu zdravstveni korisnici mogu dobiti na br. tel.
 011/366 3090.

Hitna služba

Svi pacijenti sa akutnim vaskularnim problemom koji se kod nas leče, ili nisu ranije lečeni u nekom od vaskularnih centara istog ranga (tercijarni nivo), imaju pravo i trebalo bi da se obrate na vanredan ili hitan pregled u našu ustanovu, po mogućnosti uz odgovarajući uput od strane nadležnog lekara.

Radnim danom – pre podne

Poželjno je doći radnim danom pre podne u Vaskularnu ambulanta smeštenu u prostorijama bivšeg Urgentnog centra, gde se vanbolnički pregledi inače obavljaju, a zbog mogućnosti da se prilikom pregleda izvede i dopunska ultrazvučna dijagnostika. U ovo vreme, do 13:30h, obavljaju se i konsultativni pregledi.

Popodne i neradnim danima za hitne preglede

U popodnevnim, večernjim i noćnim satima, kao i neradnim danima za hitne preglede otvoren je 24 sata Urgentni centar, gde se po potrebi, u Opštoj hirurškoj ambulanti (ambulanta br. 10), pregledaju i vaskularni pacijenti.

Pacijenti koji su ranije operisani u našoj Klinici

To ne važi za pacijente ranije operisane u našoj Klinici, za koje su naša vrata uvek otvorena. U slučajevima neodložno hitnih, kritičnih stanja (npr. krvarenje, akutna ishemija, povreda krvnog suda) ne treba gubiti vreme na formalnosti kao što je pribavljanje uputa, koji se uvek može dobaviti naknadno, uz odgovarajuću potvrdu ukoliko se pacijent hitno hospitalizuje i operiše.

Konzilijum Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS

Svakog radnog dana, sa početkom u 13:30h u Amfiteatru Klinike za vaskularnu hirurgiju, održava se stručni sastanak-konzilijum na kojem se detaljno razmatraju pojedinosti o svakom pacijentu hospitalizovanom na Klinici, te se na osnovu konstatovanih dijagnoza donosi odluka o modalitetu lečenja i određuje operativni program za svaki naredni dan. Termin održavanja konzilijuma je posebno bitan za doktore sa drugih klinika UKCS koji su po potrebi delegirani da na Konzilijumu naše Klinike prikažu pacijente sa eventualnim vaskularnim komorbiditetom.

Kontinuirana medicinska edukacija

Klinika za vaskularnu hirurgiju UKCS tokom godine održava više kurseva kontinuirane medicinske edukacije za domaće slušaoce koji za temu imaju različite aspekte patologije, dijagnostike i lečenja oboljenja krvnih sudova.

Takođe, u poslednje dve godine, na našoj Klinici održana su dva trening kursa zasnovana na „hands on” modelu posvećena everzionoj karotidnoj endarterektomiji u uslovima regionalne anestezije – cervikalni blok. Oba kursa podržana su od strane Evropskog udruženja vaskularnih hiruga – ESVS, a učesnici su bili hirurzi i anesteziolozi iz više zemalja Evrope i sveta (Novi Zeland, Velika Britanija, Italija, Estonija, Kipar, Rumunija, Gruzija…).

U oktobru 2026. godine planira se održavanje najvećeg evropskog kongresa pod pokroviteljstvom Evropskog udruženja vaskularnih hirurga (ESVS) u Beogradu.

Kratak istorijat

Klinika za vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (KVH-UKCS) nastavlja bogatu tradiciju Druge hirurške klinike, ustanove u kojoj su sa neznatnim zakašnjenjem u odnosu na vodeće svetske centre izvođene prve operacije srca i krvnih sudova na prostoru bivše Jugoslavije i koja stoga s pravom važi za kolevku srpske kardiovaskularne hirurgije. Istovremeno, Klinika je stekla renome vrsne hirurške škole i „fabrike“ medicinskih kadrova svih profila.

Zgrada u kojoj se Klinika danas nalazi sazidana je pre više od 100 godina, na prelazu XIX u XX vek, u vreme vladavine Kralja Aleksandra Obrenovića, sa namenom da služi kao ginekološka bolnica i porodilište. Pročelje zgrade i danas krasi balkon sa kojeg je narodu trebalo da se obrati Kraljica sa nesuđenim prestolonaslednikom.

Po završetku Drugog svetskog rata, novembra 1946,. formirana je Četvrta hirurška klinika za ratnu hirurgiju, smeštena u paviljonima koji su se nalazili na mestu sadašnje Poliklinike UKCS. Za upravnika je postavljen glavni hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu, pukovnik dr Vojislav K. Stojanović (1906–1991). Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. godine Klinika za ratnu hirurgiju je proglašena nastavnom bazom Medicinskog fakulteta, sa doc. dr Vojislavom Stojanovićem na čelu.

Reorganizacijom hirurških klinika i nastave hirurgije od 12. aprila 1951. godine Klinika je dobila novi naziv, pod kojim je u sledećim decenijama stekla slavu: Druga hirurška klinika. Godine 1966. Klinika je iz „paviljona“ preseljena u adaptiranu zgradu starog porodilišta gde je ostala do današnjih dana.

Šezdesetgodišnjica Druge hirurške klinike i stogodišnjica rođenja Vojislava Stojanovića svečano su obeleženi krajem 2006. godine. Za tu priliku snimljen je dokumentarni film o Klinici i publikovana monografija Hronika Druge hirurške klinike, autora profesora dr Vladislava Arsova i saradnika.

Sve do 1985. godine u Drugoj hirurškoj klinici radjena je celokupna hirurgija. U tom periodu Klinikom su rukovodili prof. dr Vojislav Stojanović (1946–1977) i prof. dr Borislav Vujadinović (1977–1985) koji su se, uz prof. dr Dragoša Nedeljkovića, najviše bavili vaskularnom hirurgijom. Posle njih je vaskularnu hirurgiju vodio prof. dr Stojan Anojčić. Godine 1985. Druga hiruška klinika ulazi u sastav Kliničkog centra Srbije i zajedno sa Prvom hirurškom klinikom konstituiše Institut za hirurgiju. U okviru Instituta za hirurgiju formirana je, između ostalog, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju, sa dva odeljenja za vaskularnu hirurgiju, na čelu sa prof. dr Slobodanom Lotinom. Godine 1988. osniva se Institut za kardiovaskularne bolesti i, u okviru njega, Centar za vaskularnu hirurgiju. U periodu 1988–2001 Centrom je rukovodio prof. dr Slobodan Lotina. Aktuelna Klinika za vaskularnu i hirurgiju postoji kao samostalna organizaciona jedinica u okviru Kliničkog centra Srbije od novembra 2009. godine. Od 2001. godine, direktor Centra, odnosno Klinike za vaskularnu hirurgiju je prof. dr Lazar Davidović sve do 2021. godine kada je preuzeo poziciju dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na čelo Klinike kao upravnik postavljen je prof. dr Dušan Kostić koji je funkciju obavljao do odlaska u penziju 2024. godine kada je ga je zamenio aktuelni rukovodilac prof. dr Marko Dragaš.

Da bi se stekla jasnija predstava o značaju Druge hirurške klinike za razvoj domaće vaskularne hirurgije, nabrojaćemo neke od operacija koje su u našoj zemlji po prvi put izvedene upravo u toj ustanovi: 1947. godine resekcija aneurizme periferne arterije; 1948. godine reparacija posttraumatske arteriovenske fistule; 1950. godine transfemoralna tromboembolektomija; 1950. godine ligatura donje šuplje vene; 1951. godine dorzalna simpatektomija (Th2-Th3); 1955. godine portokavalna anastomoza; 1955. godine dezopstrukcija periferne arterije; 1956. godine interpozicija venskog grafta; 1957. godine embolektomija abdominalne aorte; 1958. godine periferni arterijski bajpas; 1961. godine resekcija rupturirane aneurizme abdominalne aorte sa aorto-enteričnom fistulom; 1961. godine splenorenalni šant; 1961. godine rekonstrukcija abdominalne aorte implantacijom dakronskog grafta; 1966. godine resekcija aneurizme torakalne aorte.

Širok spektar konvencionalnih („otvorenih“) vaskularnih hirurških procedura koje se danas u Klinici rutinski izvode obuhvata: rekonstrukcije ekstrakranijalnog karotidnog segmenta (endarterektomija, everziona i klasična, rekonstrukcije graftom, i dr.); anatomske i ekstraanatomske procedure na proksimalnom delu grana luka aorte; operativno lečenje vaskularnog sindroma gornje aperture toraksa; resekcije aneurizmi aorte, uključujući aneurizme descendentne torakalne, torako-abdominalne aorte, aortoilijačne aneurizme, kao i rupturirane aneurizme; reparacije ilijačnih i perifernih arterijskih aneurizmi; aortobifemoralne rekonstrukcije zbog okluzivne bolesti; varijante ekstraanatomske revaskularizacije donjih ekstremiteta (aksilo(bi)femoralni, femorofemoralni, transopturatorni, lateralni bajpas, i dr.); sve vrste femoro-distalnih arterijskih rekonstrukcija; operativno zbrinjavanje povreda svih krvnih sudova; embolektomije i trombektomije svih arterijskih segmenata; operativno lečenje tumora koji angažuju krvne sudove (tumor karotidnog tela, retroperitonealne neoplazme, tumori bubrega sa zahvatanjem donje šuplje vene), i dr.

Posebno obimno iskustvo, po kome je prepoznatljiva u međunarodnim okvirima, Klinika ima u oblasti aortnih rekonstrukcija, uključujući i najsloženije vaskularne operacije, na torakoabdominalnoj aorti što je primećeno i nagrađeno od strane Evropske komisije za akreditaciju vaskularnih centara (European Commission for Accreditation of Vascular Centres) 2017. godine kada je Klinika dobila status Nacionalnog aortnog centra.

Uz to, u skladu sa svetskim trendom, tokom poslednje decenije beleži se porast zastupljenosti minimalno-invazivnog, endoluminalnog tretmana vaskularnih lezija.
Posebno vredno osvrta i reprezentativno za delokrug i obim rada Klinike je poluvekovno iskustvo u lečenju aneurizmatske bolesti aorte. Prvu operaciju aneurizme abdominalne aorte uradio je prof. dr Vojislav Stojanović, 1961. godine, svega 10 godina posle kultne rekonstrukcije Dubosta u Parizu. Naredne godine, sličnu operaciju izveo je i prof. dr Borislav Vujadinović. Štaviše, radilo se o komplikovanim slučajevima, pacijentim sa rupturiranom aneurizmom i primarnom aortoenteričnom fistulom; za drugog pacijenta pouzdano se zna da je rekonstrukcija izvedena implantacijom dakronskog grafta, koji je svega nekoliko godina ranije uveden u kliničku praksu u SAD od strane DeBakey-ja. Od ovih pionirskih poduhvata do danas prošlo je punih 50 godina, tokom kojih je operacija aneurizme aorte, kako nerupturirane tako i rupturirane, postala deo rutinske operativne svakodnevnice u našoj Klinici. Iz godine u godinu broj bolesnika operisanih zbog aneurizmatske bolesti aorte je u upadljivom porastu. Zaključno sa decembrom 2025. godine u Klinici je zbog aneurizme aorte operisano preko 10 000 bolesnika. Sa skoro 2 000 pacijenata operisanih zbog rupture aneurizme abdominalne aorte (period 1990–2025), Klinika trenutno ima najveće iskustvo u svetu u hitnom zbrinjavanju rupture aneurizme abdominalne aorte koja neposredno ugrožava život i nalaže prvostepenu hitnost u rešavanju. Istovremeno u istom periodu urađeno je preko 10 000 operacija na karotidnim arterijama. Od 2001. godine Klinika se jedina u regionu rutinski bavi najtežom vaskularnom procedurom, hirurgijom torakoabdominalne aorte, sa oko 450 do sada izvedenih procedura.
Od 2007. godine rutinski se bavimo endovaskularnim procedurama, i do sada smo izveli blizu 1450 zahvata na grudnoj i trbušnoj aorti. Isključivo na Klinici za vaskularnu hirurgiju UKCS rešavaju se tri današnja glavna vaskularna problema: cerebrovaskularna bolest, aneruzmatska bolest i povrede krvnih sudova. Na Klinici je od 2017. godine do 2025. godine urađeno 146 TEVAR procedura za akutnu tip B disekciju, što nas čini vodećim u ovoj oblasti. Taj rad je prepoznat i od strane Ministarstva uz čije pokroviteljstvo je izgrađena i najmodernija Hibridna sala u septembru 2024. godine. Reč je o operacionoj sali najnovije generacije koja objedinjuje mogućnosti otvorene vaskularne hirurgije i najsavremenijih endovaskularnih procedura uz naprednu radiološku navigaciju. Sala je opremljena savremenim angiografskim sistemom i softverskim rešenjima koja omogućavaju preciznije planiranje i izvođenje kompleksnih intervencija na aorti i njenim granama.

Druga hirurška klinika, a potom i ustanove koje su nastale od nje, uključujući i Kliniku za vaskularnu hirurgiju, oduvek su bile prepoznatljive po međunarodnoj saradnji. Prof. dr Stojanović je bio jedan od osnivača Evropskog Udruženja za Kardiovaskularnu Hirurgiju pedestih godina prošlog veka. U njegovom rukovođenju učestvovao je narednih 25 godina. Od februara meseca 2008. godine profesor Davidović je član izvršnog komiteta ovog udruženja zaključno sa 2012. godinom. Klinika je imala priliku da organizuje veoma značajne međunarodne stručne sastanke, a to su: 25. Kongres Evropskog Udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju, koji je održan 1976. godine i Internacionalni Kongres „Redo” Vascular Surgery, koji je održan 1989. godine. Tokom 2007. i 2009. godine Klinika je organizovala dva Kongresa udruženja flebologa sa međunarodnim učešćem.
Zahvaljujući velikoj aktivnosti naših članova u evropskom udruženju, u oktobru 2026. godine planira se održavanje najvećeg evropskog kongresa pod pokroviteljstvom Evropskog udruženja vaskularnih hirurga (ESVS) u Beogradu.

U 21. veku Kliniku za vaskularnu hirurgiju UKCS posetila je čitava plejada eminentnih svetskih vaskularnih hirurga. To su: Kieffer (Francuska), Dzinich (Mađarska), Nevelsteen (Belgija), Rich (SAD); Moll (Holandija), Deriu (Italija), Palombo (Italija), Ekloff (Švedska), Parch (Austrija), Guex (Francuska), Nicolaides (V. Britanija), Glowiczki (USA), Jacobs (Holandija), a u poslednje vreme i veliki endovaskularni stručnjaci poput Gianbattista Parlani (Italija), Ludovic Canaud (Francuska) i Csaba Csobay-Novák (Mađarska). Zahvaljujući tome stvorene su mogućnosti za školovanje naših mladih lekara u inostranstvu.

Projekti, studije i naučni rad koji se realizuju na Klinici:

Naša Klinika posvećena je izuzetnom kliničkom radu, kao i kontinuiranom naučnom i istraživačkom razvoju u oblasti vaskularne i endovaskularne hirurgije. Aktivno učestvujemo u domaćim i međunarodnim istraživačkim projektima, kliničkim studijama i objavljivanju stručnih radova, sa ciljem unapređenja savremenog lečenja vaskularnih bolesti i primene najnovijih medicinskih dostignuća u svakodnevnoj praksi.

Veliki broj naučnih radova, čiji su autori ili koautori članovi našeg kolektiva, je tokom čitave istorije naše Klinike objavljen, dok u poslednje 2 godine ta cifra dostiže i preko 60 novih publikacija u indeksiranim časopisima uz veliki broj nastupa i izlaganja podataka na kongresima.

Studija „Korelacija histoloških, biohemijskih i genetskih karakteristika karotidnog plaka sa kliničkim i ultrazvučnim nalazom“ (2025–2026) ima za cilj da utvrdi može li se rizik od ishemijskog moždanog događaja proceniti na osnovu biohemijskih parametara, ultrazvučnih i CT angiografskih karakteristika arterosklerotskog plaka i njegove histološke i molekularnogenetske analize. U studiji su uključeni pacijenti sa stenozom unutrašnje karotidne arterije >70 %, a prate se korelacije između morfoloških osobina plaka, nivoa biomarkera i pojave simptoma pre i posle intervencije.

„Multidisciplinarna istraživanja torakoabdominalne aorte“ obuhvataju nastavak skrininga za aneurizmu trbušne aorte, istraživanje metoda zaštite kičmene moždine tokom operacija torakoabdominalnih aneurizmi, analizu veze između slikovnih i histoloških karakteristika karotidnog plaka i biomarkera, kao i upotrebu podataka iz Nacionalnog vaskularnog registra za unapređenje hirurških tehnika kod kompleksnih aneurizmi.

„TROPICAR“ je međunarodna multicentrična studija koja od 2022. godine prati vrednosti troponina pre i posle karotidne revaskularizacije. Cilj je utvrditi da li povišenje troponina predviđa infarkt miokarda ili smrtni ishod; preliminarni tridesetodnevni rezultati objavljeni su 2025. godine.

„Platelet reactivity in PAD“ ispituje uticaj reaktivnosti trombocita na acetilsalicilnu kiselinu i ADPinhibitore na pojavu ishemijskih ili hemoragijskih komplikacija kod pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću koji su prošli endovaskularni tretman. Učesnici se prate šest meseci tokom dvojne antiagregacione terapije.

SerbVasc registru nacionalne vaskularne hirurgije do sada je uneto više od 26 000 pacijenata, uz planove za saradnju sa evropskim registrom Vascunet. Registrovani podaci već su omogućili objavljivanje radova o perifernoj arterijskoj bolesti i pristupima za hemodijalizu.

Nasumična studija „Hypnos“ poredi spektroskopiju cerebralne oksimetrije (NIRS) sa testiranjem neurološkog statusa budnog pacijenta u detekciji intraoperativne moždane ishemije tokom karotidne endarterektomije. Primarni ishod je potreba za intraluminalnim šantom, a prate se i neurološki rezultati i novi ishemijski moždani incidenti.

„VASCULAIDPRO“ je evropski projekat koji razvija platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji za personalizovano upravljanje vaskularnim bolestima. Model kombinuje kliničke, genomske, proteomske i podatke o načinu života kako bi se predvidelo kako će se abdominalne aneurizme aorte i periferna opstruktivna arterijska bolest razvijati i procenila isplativost takvog pristupa.

Studija „WARRIORS“ (Imperial College London) ispituje da li rano endovaskularno lečenje (EVAR) kod žena sa malom aneurizmom trbušne aorte smanjuje rizik od rupture i smrtnosti u odnosu na rutinski ultrazvučni nadzor. Učesnice će se pratiti pet godina uz praćenje kvaliteta života, anksioznosti i drugih kliničkih ishoda.